Dobro jutro?

13 feb

Poslednjih dana moj dan izgleda ovako.

Ujutru ustanem, proverim fejs i tviter, proverim vesti. Iznerviram se, počinje da me boli želudac. Dobro jutro.

Uz jutarnju kafu pregledam novine. Nasmejem se Blic stripu i sa tatom raspravljam  o politici. Ako sam baš „dobro“ raspoložena, počnem da se svađam oko rata i Kosova. U posebnim prilikama završimo i na međunarodnoj zajednici. Nikada ne dolazimo ni do kakvog konsenzusa, već on samo ode na posao.

Ostatak mog dana izgleda tako što idem od jedne kancelarije do druge, ili na fakultet. Usput pogledam šta se dešava na Kosovu, pošto mi Srbija nije dovoljna. Ali proverim i barikade na Severu i blokadu na jugu.

Uveče uglavnom idem u kafanu, kafić, klub… Ili čitam, gledam seriju, učim.

I svaki dan iznova.

Tu i tamo, čujem nešto novo. Neko me nekada inspiriše ili motiviše. Ali sve je to kratkotrajno. Osećam se da moj život, živi bez mene. Osećam se kao da nemam uticaj ni na šta što se oko mene dešava.

Ranije sam se ljutila kada su ljudi bili pesimistični ili kada su meni pokušavali da „otvore oči“. Sada ih razumem. Moja generacija nije generacija koja će promeniti svet.  Svaki dan ja pokušavam da ostanem vedra i pozitivna, ali ne ide. Jer gde god se okrenem nešto ne valja. Ne razumem i dalje apatiju, ali počinje da mi bude jasno zbog čega ljudi odustaju. Zbog čega odlaze. I zbog čega ja ne mogu da im kažem da se vrate.  Nemaju čemu da se vrate.

A ova država u večnoj tranziciji ne sme sebi da dozvoli da joj mladi ljudi odlaze. Ona mora da im ponudi nešto zbog čega je vredno jedan mladi život posvetiti ovoj državi. Jer ako svi odemo, ko će ostati da se bori? I ko će ostati da pomogne budućim generacijama da urade ono što mi nismo.

Moje drugarice kažu da sve je ovo vredno ako si bar jednu osobu u životu naveo da se promeni. I jeste. To je poslednja slamčica za koju se držim.  I ne znam šta će da se dogodi kada više toga ne bude bilo.

Je l ste srećni? Koliko ljudi poznajete koji su srećni?

Ujutru ustanem, proverim fejs i tviter, proverim vesti. Iznerviram se, počinje da me boli želudac. Dobro jutro hrabri ljudi, koje i dalje boli želudac kada pogledate vesti. Ali koji se i dalje budite u zemlji Srbiji. Dobro jutro svima vama koji i dalje verujete i koji se borite za prave vrednosti i za zemlju onakvu kakvu želite.

Nemam zbog čega da ostanem, sem zbog vas.

Advertisements

4 reagovanja to “Dobro jutro?”

  1. Andrea februar 14, 2012 u 9:07 am #

    God grant me the serenity
    to accept the things I cannot change;
    the courage to change the things I can;
    and the wisdom to know the difference.

    *vidjenje Boga zavisi od pojedinca !

  2. Marko Ceperkovic februar 14, 2012 u 1:12 pm #

    Hm..
    Ja razumem sve ovo u potpunosti…
    Ali isto tako mogu da kažem da jesam srećan. Probudim se svaki dan misleći o onima koje volim, o onome što sam postigao, o onome što sam uradio za sebe i za njih.
    To je sreća, i tako nam je blizu, samoje treba shvatiti na malo drugačiji način.
    Sreća nije Kosovo, nije politika, nije Srbija u EU. Sreću zaista čine male stvari.

    • hidden sun februar 14, 2012 u 1:15 pm #

      rece Marko i pogleda kroz prozog i ugleda Ajfelov toranj :)))

  3. ZoranBeograd jul 13, 2013 u 9:33 am #

    Porodica je stub svakog drustva… gledajuci tvoju nije ni cudo da smo tu gde smo! 😦

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: