Arhiva | februar, 2012

Dobro jutro?

13 feb

Poslednjih dana moj dan izgleda ovako.

Ujutru ustanem, proverim fejs i tviter, proverim vesti. Iznerviram se, počinje da me boli želudac. Dobro jutro.

Uz jutarnju kafu pregledam novine. Nasmejem se Blic stripu i sa tatom raspravljam  o politici. Ako sam baš „dobro“ raspoložena, počnem da se svađam oko rata i Kosova. U posebnim prilikama završimo i na međunarodnoj zajednici. Nikada ne dolazimo ni do kakvog konsenzusa, već on samo ode na posao.

Ostatak mog dana izgleda tako što idem od jedne kancelarije do druge, ili na fakultet. Usput pogledam šta se dešava na Kosovu, pošto mi Srbija nije dovoljna. Ali proverim i barikade na Severu i blokadu na jugu.

Uveče uglavnom idem u kafanu, kafić, klub… Ili čitam, gledam seriju, učim.

I svaki dan iznova.

Tu i tamo, čujem nešto novo. Neko me nekada inspiriše ili motiviše. Ali sve je to kratkotrajno. Osećam se da moj život, živi bez mene. Osećam se kao da nemam uticaj ni na šta što se oko mene dešava.

Ranije sam se ljutila kada su ljudi bili pesimistični ili kada su meni pokušavali da „otvore oči“. Sada ih razumem. Moja generacija nije generacija koja će promeniti svet.  Svaki dan ja pokušavam da ostanem vedra i pozitivna, ali ne ide. Jer gde god se okrenem nešto ne valja. Ne razumem i dalje apatiju, ali počinje da mi bude jasno zbog čega ljudi odustaju. Zbog čega odlaze. I zbog čega ja ne mogu da im kažem da se vrate.  Nemaju čemu da se vrate.

A ova država u večnoj tranziciji ne sme sebi da dozvoli da joj mladi ljudi odlaze. Ona mora da im ponudi nešto zbog čega je vredno jedan mladi život posvetiti ovoj državi. Jer ako svi odemo, ko će ostati da se bori? I ko će ostati da pomogne budućim generacijama da urade ono što mi nismo.

Moje drugarice kažu da sve je ovo vredno ako si bar jednu osobu u životu naveo da se promeni. I jeste. To je poslednja slamčica za koju se držim.  I ne znam šta će da se dogodi kada više toga ne bude bilo.

Je l ste srećni? Koliko ljudi poznajete koji su srećni?

Ujutru ustanem, proverim fejs i tviter, proverim vesti. Iznerviram se, počinje da me boli želudac. Dobro jutro hrabri ljudi, koje i dalje boli želudac kada pogledate vesti. Ali koji se i dalje budite u zemlji Srbiji. Dobro jutro svima vama koji i dalje verujete i koji se borite za prave vrednosti i za zemlju onakvu kakvu želite.

Nemam zbog čega da ostanem, sem zbog vas.

Advertisements
%d bloggers like this: