Arhiva | oktobar, 2011

Loš deža vi

28 okt

Pre neki dan sam srela dve drugarice iz gimazije, sa kojim sam se dosta družila. Obe su vrlo talentovane umetnice. Jedno od prvih stvari koje su mi rekle kada smo se posle dužeg vremena srele bila je: “ Šta ti misliš o svemu ovom što se događa u Srbiji? Mi pizdimo i stalno mislimo kako je tebi koja se time baviš“. Pitanje je na mestu. Iz daljeg razgovora sa njima,  shvatila sam da planiraju da se odsele u inostranstvo sledeće godine.

Ja to razumem. Njima ova zemlja ništa nije pružila. One pokušavaju da žive nabolje što znaju i da usput rade ono što vole. One to ovde ne mogu i u poslednje vreme retko nalazim ljude koji to mogu.

Pokušala sam pre neki dan da napravim petogodišnji plan. Nisam uspela, ali ne zato što ja ne znam šta ću sa svojim životom. Ne. Nisam mogla da ga napravim jer  ne znam ni da li ću živeti ovde narednih godina. Jer ne znam da li će se sutra zaratiti. Ili da li će me neko na ulici prebiti.

Pre 15 godina kada bih pitala svog tatu zašto ne može da ostane kod kuće da se igramo, nego mora da ide na protest, uvek bih dobijala isti odgovor:  „Da bi ti živela bolje“. A meni se sve čini da živim bolje, ali imam neki osećaj da ću i ja svojoj deci davati isti odgovor za 10 godina. Jer samo kada otvorim novine ja shvatim da se istorija ponavlja. Samo se to ponavljanje istorije ne vidi jer je  prekriveno parolom „bolje je nego što je bilo“.

Barikade na Kosovu, ubistvo na Novom Beogradu iz sivog BMW-a, ubistvo policajca tokom krađe Komercijalne banke, napad na devojku koja je nosila Prajd majcu, hapsenje branitelja/ka ljudskih prava, čovek sa kalašnjikovim na ulicama Sarajeva. Ali i bujanje nacionalizma, ista retorika političara, veličanje ratnih zločinaca, istoričari pogrešne istorije, građani koji samo preživljavaju, nerešeni problemi iz prošlosti.

I omladina koja mrzi Srbe, Hrvate, Albance, Bosance, Bošnjake, muslimane, pravoslavce, katolike, jevreje. Omladina koja mrzi i njih i nas, a usput đuska uz  „Volim devedesete“.

I mi koji nismo ništa pametniji, niti smo nešto naučili na svojim greškama. A i isti smo ljudi koji smo bili.

Deža vi (već viđeno) je snažan utisak da smo već videli nešto što inače vidimo prvi put u životu.“

%d bloggers like this: