Nama ne treba ceo svet

1 avg

Proteklih nedelju dana sam provela u Austriji, na IUSY(International union of socialist youth) festivalu. Kada bih morala sve da prepričam, ne znam gde bih počela,a gde završila.  Jer ovaj festival je posetilo 3000 ljudi, koji su sličnih političkih uverenja i dele iste vrednosti. Na ovom festivalu ste mogli da učite, zabavljate ili da dugo u noć raspravljate o politici. Ljudi iz celog sveta su tu došli kako bi razmenili iskustva, našli prijateljstva, naučili nešto novo. Ja ne znam, kako da išta o IUSY-ju napišem, a da ne zvuči kao reklama. Jer zaista jeste sjajan festival.

Ali postoji nešto što moram izdvojiti. Pored celog sveta, mi smo se družili samo jedni sa drugima. Naravno mislim na ljude iz zemlja bivše Jugoslavije. Ex-Yu je bio zatvoren klub i u njega je teško ko moga da uđe. Ali još teže je bilo razumeti ga. Jer ako nikada nisi bio deo ove zemlje, ni ne možeš razumeti NAS.

Da, to znači da ja ništa ne razumem jer sam imala nula godina kada je Jugoslavija počela da se raspada. Ja se Jugoslavije ne sećam, niti ću ikada moći da je zamislim. Prosto nemam za čim da budem nostalgična. Moja prva sećanja špica za dnevnik, rat, Milošević, protesti, bombe. A ništa o toga nema veze sa Jugoslavijom o kojoj ceo život slušam.

Rekli su mi da je to zemlja u kojoj su svi bili srećni. Zemlja u kojoj su svi bili Jugosloveni i Jugoslovenke. Gde nisu postojale razlike, a i da jesu, nikome nisu bile bitne.

Naravno da to nije sve  idealno bilo. Jugoslavija se suočavala sa svojim problemima kao i svaka druga zemlja na svetu.  Da nije, ne bi se krvavo raspala.

Ali zašto mi ex-Yu klub razumemo bolje od ostatka sveta.  Jer ostatak sveta nije bitan, ako smo mi zajedno. Ne moramo biti zajedno u državi. Ali postoji ta veza među nama, koja nikada Jugoslaviji neće dozvoliti da se raspadne do kraja. Ta veza se ne može ubiti, niti prekinuti. A ta veza jeste zajednička tuga što nikada više nećemo živeti u zemlji, u kojoj nikada nismo ni živeli.

Vratićemo se mi kućama, bićemo ovo ili ono. Veličaćemo svoju zemlju ili nećemo. Pljuvaćemo druge ili ćemo ih hvaliti. Ali bićemo tu u jednoj nezavisnoj zemlji, deo jednog sveta. Samo deo sveta.

Ali dok smo u ovom krugu, držimo se za ruke, svi u glas pevamo „Samo da rata ne bude“. Mi nismo deo sveta. Jer živimo u prošlosti, vezani nečim što ne postoji. Ali tom krugu nama ne treba ceo svet, potrebni smo samo jedni drugima. I to svet ne može da razume.

Nije se Jugoslavija raspala, oni su je raspali za nas.  Ali se čvrsto držimo za nju  jer ako bi se od nje odvojili, nestalo bi ono što nas zajedno drži. Dva slova, koja su dobila prefiks ex. Dva slova koja će u nama živeti i spajati nas. Gde god da  smo u celom svetu.

Advertisements

6 reagovanja to “Nama ne treba ceo svet”

  1. Labilna avgust 3, 2011 u 1:37 am #

    Pozdrav od jugonostalgičarke 🙂

  2. Tita avgust 4, 2011 u 1:26 pm #

    anita..lep pozdrav iz Ljubljane 🙂

  3. Blanki septembar 7, 2011 u 8:06 pm #

    Anita, nisi bas pismena.

    • Labilna septembar 7, 2011 u 8:21 pm #

      Blanki, nisi baš vaspitan/a 😛

    • SOFIJA BITIC april 20, 2013 u 4:34 pm #

      a ni ti bas ‘pametan’ ili ‘pametna’…
      Aniti veliki pozdrav iz Jugoslavije 🙂

      • SOFIJA BITIC april 20, 2013 u 4:35 pm #

        Komentar upucen Blanki, ostalima svaka cast!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: