Šta mi je srpstvo ostavilo u nasleđe

11 jul

Neko negde na ovom svetu je imao sreće da nasledi kuću, procelan, porodični sat, kumstvo… Ja nisam bila te sreće.

Danas je 11. jul 2011. godine. Na današnji dan pre 16 godina polako su počeli da se gase životi srebreničkih muškaraca, dečaka, staraca. Jedan po jedan bili su ubijani puškom, nožem ili čime god život može da se nekome odzme.

Ja sam danas spremala ispit, ceo dan. U jednom trenutku mi je došla poruka da Žene u crnom organizuju podsećanje na žrtve Srebrenice. Promenila sam sliku na fejsu. Iščitala na vestima koliko ljudi će ove godine biti sahranjeno. Napisala tvit o tome. Odslušala Sevdaliku. Zagledana u mapu raspada Jugoslavije, razmišljala o ratu.

Onda mi je iznenadno drugarica iz Kanade napisala poruku da se saoseća sa mojim bolom. Mojim bolom? Mojim bolom?  U meni postoji ogroman bol, ali taj bol je neuporediv sa bolom Majka Srebrenice. Ne može se uporediti sa bolom nekoga ko ne zna gde su mu najmiliji. Niti sa bolom nekoga ko zna gde je grob njegovog najmilijeg. Moj bol je minoran u poređenju sa mojom sramotom.

Kada dođe jedan ovakav dan, onda me je svakog uzdaha, svakog dodira, sveke suze, svakog osećanja jednostavno sramota. Srmota me je za sve one monstrume koju su Srebrenicu ubili. Ali i sramota me je za sve moje sugrađane koji su oči pred Srebrenicom zatvorili. Čak me je i sramota mojih roditelja, što se nisu bunili, što nisu vikali. Sramota me je što su se plašili i ne rekavši ništa, pustili da se desi. Danas me je sramota što sam građanka Srbije.

Ja ne znam kako se sa ovim osećanjima živi, niti znam kako se sa njima nosi. Ja nisam htela ovako da se osećam. Nisam želela da ovako odrastam. Niko od nas nije ni mogao da zamisli, da će se na ovim prostorima, biti živ značiti sve. Ali meni je srpstvo ostavilo u nasleđe stid i sramotu. I ja protiv tog osećanja ne mogu da se borim. Ali mogu da se borim da budućim generacijama ne ostavim u nasleđe sramotu i stid. Ja ne želim da menjam svet. Ja samo želim da jednog dana sedim u svojoj sobi, bezbedna od budućnosti, bezbedna od prošlosti.

Ja nikada neću svojoj deci, prirediti ovo što su nama Stari priredili. Naše nasleđe vama biće svetla budućnost.

Neko je nasledio kuću, porcelan, sat, kumstvo… Ja sam nasledila genocid u Srebrenici, opsadu Sarajeva, Tuzlu, rat, Kosovo… Na meni je da idem na komemoracije, u laboratorije za posmrtnu indetifikaciju žrtava. Na meni je da razgovaram sa preživelima, sa porodicama žrtava, sa grobovima.

Eto to je meni srpstvo ostavilo u nasleđe.

11. jul 2011. Dan sećanja na genocid u Srebrenici

Advertisements

3 reagovanja to “Šta mi je srpstvo ostavilo u nasleđe”

  1. Alex jul 11, 2011 u 7:13 am #

    Bravo Anita, duboko iskreno.

  2. Zoran oktobar 2, 2011 u 7:02 pm #

    Tebi je srpstvo ostavilo u nasledje mogucnost da putujes po seminarima sirom evrope. Da je malo drugaciji odnos snaga ili da su nam neke zemlje malo naklonjenije, ne bi ti dalje FPN-a stigla.
    Taj FPN, zaista stanca svakakav kadar!

    PS. Poradi malo na stilu i pravopisu… valja se!

    • hidden sun oktobar 3, 2011 u 1:15 pm #

      Dragi Zorane

      Vise bih volela da turisticki putujem, nego da idem po seminarima. Uostalom svako putovanje bi zamenila za zivot u normalnoj drzavi.

      pozz

      A.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: