Zbog homofobije, napraviše me lezbejkom

20 sep

Svake godine kada se Parada ponosa približi, ljudi masovno počnu da pričaju o LGBT populaciji. Onda imate one standardne za i protvi argumente. Dolazi do generalnog čišćenja prijatelja na Fejsu. Dobijate svakakve preteće poruke. I skoro nikada ne prestajete da pišete provokativne statuse, stavljate slike itd… Bar sam ja to radila, prošle godine.

E ove godine se dogodilo nešto drugo. Shvatila sam da meni lično više Parada ponosa nije toliko bitna, jer sam postigla da bude bitna svim onim drugim ljudima koji su prošle godine bili protiv iste. Ali ove godine sam nekako više uključena u samu Paradu ponosa, na kojoj neću prisustvovati jer nisam u Srbiji. Moj „angažman“ u Paradi ponosa se sveo na snimanje njihovog promotivnog spota. Ali eto nekoliko dana kasnije sam otišla na Loud  and Queer žurku. Jutro polse toga mojim roditeljima je prekipelo.

Probudila sam se sa glavoboljom , napolju je padala kiša, nisam mogla da dočekam da popijem kafu. Ali umesto kafe mene je sačekalo pitanje : „Anita, da li imaš nešto da nam kažeš“. Ovo pitanje upćeno od strane roditelja, je jednako rečenici dečka „moramo da pričamo“.  To je ono, znamo šta si uradila, ali eto dajemo ti šansu da priznaš.

Moram da napravim malu digresiju. Moj tata je protiv LGBT populacije, ali ih ne mrzi nit bi ikada išao da ih bije. Mama je bila samo protiv Parade ponosa, ali kada je ona prošle godine otakzana. Moja mama je izjavila da će ona da ide sledeće godine na Paradu.

Počela sam da razmšljam da li imam nešto da im kažem. „Imam, jedno hiljadu stvari, ali mislim da nijednu do njih vi ne želite da čujete“ odgovorila sam. Pola sata kasnije, našla sam se u situacijia u kojoj se ja kunem da nisam lezbejka i da nabrajam ko je od mojih drugara gej. I na trenutak pomislim, šta ja to radim. Ja nisam lezbejka, mada ne znam zašto bi to ikoga interesovalo, i zašto se ja pravdam kako nisam lezbejka. Ja sam se zapravo na trenutak našla u potpunom čudu. Okrenula sam se i otišla u svoju sobu.

Na vratima moje sobe je zalepljen plakat na kome piše „hoću da volim onog koga želim, a ne onog koga moram“.

Meni je ova situacija neverovatna, jer do sada nisam bila svesna koliko strah može da ljudima pomuti pamet. Ja ne znam čega se moji roditelji boje, ne znam čega se moji fejsbuk prijatelji boje. Ja samo vidim strah. A strah zaslepljuje.

10.10.’10 day for every love

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: