Tito and Yugoslavia, my trip to Kosova

24 jul

Dan III

Danas sam dobila zadatak u školi da napišem esej o Titovim uspesima. To u prncipu nije težak  zadatak, sve dok ne dodje trenutak da stavite na papir sve ono što se slušali od babe, dede, roditelja… Tako sam ja sedela u sobi i pokušavala da napišem svoje esej, ali sam shvatila da nisam u stanju to da uradim. Izašla sam malo napolje da razbristrm mozak. Sedela sam na stepenicama Prištinoskog studenskog doma, dok mi odjamput  nije prišao Neki dečko. Ni ne sećam se šta mi je pričao, samo znam da se oko mene okupila gomila ljudi i svi su pričali srpski. Saznala sam da su oni došli na Prishtina summer school i da im je danas poslednje veče u gradu. Ovi ljudi bili su iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Kosova. Ubrzo smo se svi smejali i pričali, delili iskustva, preričavali dogadjaje. Složili smo se da smo imali ista očekivanja od Kosova, ali da nas je definitivno Kosovo sve iznenadilo. Sedeći tako i gledajući sve te mlade ljude iz republika bivše Jugoslavije, razmišlja sam o o tome šta je Tito zaista postigao:

Naparavio je JUGOSLAVIJU

U poslednje vreme se priča samo o antikomunizmu, priča se o kako je Tito kriv za sve što nam se dešava sada. Kritikuje se bratstvo i jednisto zemlje snova.

Ali niko više ne vidi onu suštinu. A kada isključiš politiku, komunizam, kršenje ljudskih prava, ekonimiju, autoritarnu vlast komunističke partije… Ostaje ti LJUDI. Ljudi koji su živeli u miru, ljudi koji su se medjusobnom voleli, ljudi koji su mislili da imaju budućnost, ljudi koji su imali za šta da žive. Bilo je to vreme kada su ljudi jedni drugima bili važniji od bilo čega drugog.

Gledam ovde mlade ljude iz republika bivše Jugoslavije. Niko od njih nema više od 25 godina, a verovatno svako ima nekog bližnjeg poginulog u ratu. A ipak su ostali ljudi, pričaju, smeju se, zaljubjuju se, odljubljuju se…

Ali kako ja da napišem u svom esej, koji će jedan Amerikanac da ocenjuje, da najbolja stvar koju je Tito uradio jesu Jugosloven i Jugoslovenka koji i danas žive u nama.

Bosanac mi kaže da je tužan jer ga devojka, na koju je bacio oko, uopšte ne pirmećuje.

Gde god na svetu da se nadjes, Bosanci imaju uvek isti problem.

Sedim u Prišini i razgovaram sa JUGOSLAVIJOM.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: