Archive | jun, 2010

my life, without me

4 jun

Pre tačno godinu dana bila je moja Velika matura. Ispred hotela svi su bili lepi, generacija koja je svojom energijom mogla svet da menja. Ali ne. Ova generacija je odlučila da svoju energiju upotrebi protiv sebe i za svoje uništenje. Moja Velika matura se pretvorila u borbu za svoj i tudji život.

Posle večeri provedenoj u Hotelu Jugoslavija, neke je poveo celu školu na splav „Lukas“. Tamo je već bila Druga škola. A za manje od pola sata izbila je ogormna tuča, u kojoj sam ja bila napadnuta, izavši sa splava da sklonim druga odatle. Ja sam svoju maturu završila u Urgentnom centru sa nekoliko šavova na ruci. Moju drugari su prošli mnogo gore.

Evo godinu dana kasnije se baš zadesilo da polažem ispit. Godinu dana kasnije…

Ja sam potpuno druga osoba

Idem na fakultet

Ne izlazim više kao pre

Ne razmišljam kao pre

Ispunila sam svoj život bitnim stvarima

Aktivno se borim protiv nasilja u školama

Odrasla sam

Moj život se potpuno promenio i ja sa njim. Ponekada se pitam da li bih izasla sa splava ponovo, veceras?  Kada sam pala, nije mi život prolete ispred očiju, niti mi je um došao do neke velike mudrosti. Ne. Samo sam se pitala „Šta mi je ovo trebalo“.

Trebalo mi je da mi promeni život. Ali…

IZAŠLA BIH, ponovo.

Big Deal

4 jun

Apsolutno sve Velike stvari koje nam se dogode očekujemo. Uglavnom očekivanje od tih Velikih stvari se ispuni. Tako kada upisujte fakultet, očekujete da budete primljeni. Odete na fakultet sve je manje više onako kako ste očekivali. Učite, upoznajete nove ljude, dolaze i prolze ispitni rokovi… Sa bilo kojom Velikom stvarju, dolaze i očekivanja. Ali ono što je meni predivno jeste da nam upravo Male stvari menjaju život. Male stvari dolaze nenajavljene, potpuno tiho nam prevrću život naglavačke. To su neke Male odluke, koje su sudbinom ili zvezdama ili u šta god verujete, vodjene.  Specifičnost Malih stvari je to što ne znate da će se dogoditi i dokle će vas posledice dovesti. Nemate očekivanja.- a to je ključ. Kada ne očekujemo, to znači da ne predvidjamo. Ali to nije ono izadjem na ulicu i pravim se da ne očekujem da ću upoznati ljubav svog života. I onda kada je ne upoznam, pravim se da nisam ni planarala. Ne. Čar Malih stvari je što mi uopšte ni ne znamo da nam menjaju život. I onda godinu dana kasnije se zapitate „Kako sam stigao ovde“ i setite se: tog dana sam bez razloga odlučio da prodjem tim parkom, tog dan sam odlučila da ne odem  na fakultet, tog  dana sam se slučajno povredio na fudbalu, tog dana sam slučajno saznala za novu prodavnicu…A taj dan, vidim sada, mi je promenio život. Mi nikada ne znamo kada je Veliki dan za naš život. Čak i kada taj dan prodje, mi i dalje ne znamo da je to bio Taj dan. Zato i jeste tako divno biti čovek.

%d bloggers like this: