U lice cenzuri

24 maj

U lice cenzuri

U danima kada, usled nemara, nesposobnosti i neodgovornosti vlasti, hrabri i humani građani preuzimaju funkcije države i pomažu unesrećenima iz poplavljenih i ugroženih područja – vlast troši vreme i energiju na kršenje slobode izražavanja, napadajući i gaseći internet stranice koje pozivaju na odgovornost.

Za samo nekoliko dana, privremeno su onesposobljeni blog „Druga strana“ i portal „Teleprompter“, a obrisan je ceo blog Dragana Todorovića na portalu „Blica“ nakon što je Todorović preneo tekst u kome se navode razlozi za ostavku Aleksandra Vučića. Prinuđeni smo da pretpostavimo da će sličnih primera cenzure biti i ubuduće.

U nedostatku snažne parlamentarne opozicije, uz mali broj štampanih i elektronskih medija koji kritikuju vlast, vlada Aleksandra Vučića i njeni pomagači napadaju kritičku misao na internetu, gušeći slobodu izražavanja. Suočena s neugodnim pitanjima i činjenicama koje joj ne idu naruku, vlast pribegava sili, čime dokazuje da nema argumente kojima bi odbranila svoje postupke.

Zahtevamo da vlast odmah prestane da napada slobodu izražavanja, da prestane da ometa rad kritički opredeljenih internet stranica, te da počne da odgovara na pitanja koja joj javnost sa neospornim pravom postavlja.
Zahtevamo da vlast poštuje i sva ostala prava i slobode, kao i vladavinu prava.

Zahtevamo da se odmah objave imena stradalih u poplavama.

Zahtevamo transparentno raspolaganje doniranim novcem.
Zahtevamo da moralno, prekršajno i krivično odgovaraju svi predstavnici vlasti, bez obzira na to na kom se nivou nalaze, za svaki život koji je mogao biti spasen da oni nisu bili nemarni, nesposobni i neodgovorni, i za svu uništenu imovinu koja je mogla biti zaštićena da su oni reagovali adekvatno.

Zahtevamo kraj cenzure i početak odgovornosti.

Blogovi i stranice:

2389
Akuzativ
Aleksandar Šurbatović
Alжirska pisma
Ana Milanović
Angelina Radulović – Piskaralo
Anita Mitić
Biljana – Samokazem
Bob Lebowski (Slobodan Vladuša)
Boban Stojanović
Constrictoria Boa
cult – B92 blog
DJ Ivica
Dokona popadija
Đorđe Bojović
Edis Đerlek
FCBK
Just Bloggin’
Kontrapress
Luka Božović
Marko Marjanović – Pošteno mu sudite pa da ga streljamo
Milica Čalija – blog
Milja Lukić
Miloš Sečujski – B92 blog
Nemam ime, imam komentar
Nenad Duda Petrović
Nešto sasvim neizvesno
Nikola Ćupas – blog
Novi Sad 2020
Novosadsko ubrojčavanje
Ostavite Teslu na miru
Panonska ludost
Parunova reč
Pavle Ćosić
Pećko pivo
Prešlicavanje
Raša Karapandža
Sajber Vanderlast
Sara Radojković
Savesna
Sistem i lom
Staša Koprivica – 100 lisica
Vazda nešto
VladanBa’s Blog
Vladan Slavković – Kraljevo online
Veličković::Blog
Velimir Mladenović – B92 blog
Žene sa Interneta

Građanke i građani:

Nikola Adžić
Stefan Aleksić
Ana Belotti
Ljiljana Bukvić
Bojan Cvejić
Robert Čoban
Snežana Čongradin
Vesna Đukanović
Ratko Femić
Višnja Filipović
Jovana Gligorijević
Jelena Jovanović
Aleksandar Kokotović
Lav Kozakijević
Sofija Mandić
Radmilo Marković
Vladimir Marović
Maja Mićić
Lazar Milovanović
Peđa Mitrović
Sandra Popović
Tatjana Radunović
Aleksandra Sokolović
Zorica Šćepanović
Stefan Šparavalo
Katarina Tadić
Nikola Tomić
Đorđe Trikoš
Maja Vasić Nikolić
Marko Vidojković
Ivan Vlajić
Maja Vrtarić
Sanja Zrnić
Nebojsa Knezevic 
Vojislav Bajakic ch3d4 

Možda u nekom drugom životu

7 dec

„Ti ćeš lako dobiti azil“, „Samo treba da se udaš za nekoga ko ima papire“, „Treba ti možda godinu , 2 da sredis papire“, „Evo ti moja vizit karta, ako odlučiš da ostaneš“, „Nema tamo budućnosti, videćeš čim se vratiš u Srbiju“, „Nemoj da se vraćaš ovde, ostani tu, snadji se za papire“, „Bez problema se zaposliš bez papira“.

Tačno u podne 2. januara 2014. će poleteti avion sa Medjunarodnog aerodroma u Vašingtonu za Beograd. U tom avionu ću biti ja, vratiću se kući posle 104 dana provedena u Americi. Moj je veliki san bio da odem u Nju Jork, i zaplakala sam kada sam se našla na Time Square-u. Tada sam shvatila da sam većinu svoji snova već ispunila i da sada moram da smislim nove snove.

Svi moji snovi su u Srbiji. Nisam ja vezana za Srbiju. Jedna sam od onih što misle da je dom, gde god si srećan. Tehnologija je toliko napredovala da se ponekada osećam kao da sam u Beogradu.

U Americi sam prvi put shvatila šta znači živeti normalno. Imati normalan posao, živeti sam, spavati normalno. Biti srećan. U Srbiji je sve nenormalno.

Ali… Kada sam prvi put videla Škorpione, otišla u Tuzlu, zavolela Sarajevo, otkrila Prištinu, kada sam se šetala na Zagreb Prajdu, vratila se u Preševo, plakala zbog Djindjićevog ubistva, nervirala se svaki put kada ujutru otvorim novine u Srbiji i shvatila da u Čuburskom parku sve više ljudi spava na klupi. Znala sam da ne mogu da zatvorim oči i okrenem glavu na drugu stranu i pravim se da sve to ne postoji.

Dugujem sebi da se vratim, ali dugujem i svim divnim ljudima koje sam upoznala. Koji su me naučili i koji su mi dali šansu da budem ovo ko sam danas.

Mogla bih da živim ovaj divan život u Americi, ali ne bih mogla da živim sama sa sobom.

Možda ću se u nekom drugom životu roditi u nekoj normalnoj zemlji. Ali u ovom, moje mesto je u Srbiji.

Zato vidimo se 3. januara u Srbiji.

Šta se dešava sa nama?

1 dec

Prvo što sam pročitala danas je članak u Blicu Šta se dešava sa Hrvatskom? I jeste čudno. Hrvatska je tek pre par meseci ušla u Evropsku uniju, a mi nismo navikli da se ovakve stvari dešavaju u zemljama članicama.

Ali da li se ovo što se dešava u Hrvatskoj ikako razlikuje od svega što se dešava u Srbiji, Bosni, Kosovu, Makedoniji, Crnoj Gori. Ja mislim da ne. U Srbiji je ove godine ubijeno 45 žena u porodičnom nasilju, a na hiljade njih trpi zlostavljanje svakog dana. Branitelji/ke ljudskih prava svakodnevno dobijaju pretnje, a huligani pale stadion. Na Kosovu su bukvalno razbili glasačke kutije tokom lokalnih izbora i istukli ljude koji su se tu našli. U Vukovaru su polupali ploče na ćirilici. I danas glasaju za ili protiv ozakonjavanja diskriminacije. I sve se ovo dešava dok se u Bosni iskopavaju tela u Tomašici kod Prijedora. Jedne od najvećih masovnih gorbnica nađenoj u Bosni.

I možda ćete reći da ovo nema veze jedno sa drugim, ali ja mislim da ima. Kao što dete koje trpi nasilje, verovatno i samo postaje nasilnik.

Tako su deca koja su rasla devedesetih sada postali odrasli, ali ne i Ljudi. Deca koja su celo detinjstvo gledala tenkove, ubistva, krv, nasilje. Mi smo odrasli uz Cecine pesme, kajle i treše. A i to što smo deca naših roditelja, koji su bilu u ratu, ćutali(a i dalje ćute) o zločinima, okretali glavu pred izbeglicama, nam ne pomaže puno. Nasilje rađa nasilje.

Svi smo mi žrtve potpunog kolapsa društva u kome živimo. Gde sistem vrednosti nemam nikakvu vrednost. Gde se deca ubijaju iz čiste dosade. Gde je kul da se mrzi. I još više kul da se viče „Nož, žica, Srebrenica“, a da se o Srebrenici ne zna ništa.

Ja ne znam šta se dešava sa nama, ni sa njima. Mi što se ne vičemo na sav glas, a oni što rade to što rade. Naravno kada kažem oni ne mislim ni na Hrvate, ni Albance, ni Bošnjake. Mislim na sve one uništene generacije koje smo podigli, a nje nažalost ima svuda.

Kada se u regionu nešto dogodi, to nije samo problem jedne zemlje, to je problem svih nas. Jer svi smo mi učestvovali u kreiranju svega što je dobro, ali i loše u regionu. Pitanje je samo na kojoj ste strani bili.

Zato buduće generacije zavise od strane koju mi biramo svaki dan.

Ja sam ponosna

29 sep

Sigurno se danas nismo probudili u nekoj boljoj zemlji, posle Prajda u petak. Ali za trenutak delovalo je kao da naš svet može da se promeni.

Na prajdu nisam bila, nazalost. Nisam u Srbiji, naravno. Loša karma.

Ja sem ponosna nemam reči da opišem kako sam se u petak veče osećala, ali evo bar deo onog što sam ja u petak uveče pratila:

Tviter 27.9.2013. 

„Nećemo se skloniti, jer nismo mi ti koji treba da budu sklonjeni sa ulica, niti treba da budemo izolovani. Ovo je prvi korak da bismo za nekoliko godina imali slavlje, a ne da se krijemo“ rekla je clanica organizacionog odbora @MajaMicic

Da rezimiramo. Ova LGBT ekipa je prva grupa ljudi koja je u ovih godinu dana, ozbiljno i zasluženo ponizila ovu vlast. Bravo – @DaliborStojicic 

i to sto prepoznajem puno ljudi sa vecerasnjeg Prajda, to mi smao govori koliko sam ja SJAJNIM ljudima okruzena @chain_less

I naravno da je „Parada ponosa“, jer sam ponosan na sve prijatelje koji su prošetali večeras. ❤ – @amfilobije 

hrabrost od veceras ima nova lica – @chain_less

Ovo je Srbija! Ovo je Prajd! – @maccxa

Bravo za noćnu šetnju! Mašta i Hrabrost ljudi koji se bore za svoja prava! Ni jedna naša vlada nije imala odgovor na to. – @MiljenkoD

Život se dešava i bez Vučićeve dozvole – @sloba_milosevic

#prajd svaka cast! Desava se upravo, e to je hrabrost! – @subarcim

Moji heroji/ine su veceras ispred skupstine! -@chain_less

baš mi je drago zbog ovog prajda :333333333 – @DevojkaIzObraza

SREĆAN #PRAJD DOMAĆINE! – @Mishomor

Vidim da je #prajd u centru grada! BRAVO BRAVO BRAVO LJUBAV ZA VAS – @Mishomor

Pobeda! #Prajd2013 – @karleusastar

Prajd uživo ❤ – @RadaLacic

Srecan Prajd svima koji slave! – @MarryTheBubx 

U životu nisam bila srećnija! 🙂 #Prajd2013 – @katya_vesovic

Večeras se ljudi okupljeni ispred Vlade SAMI bore protiv pretnji i nasilja. Bez podrške vlasti. – @djiidjiii

Zasto sad nisam u Bg-u???? – @SigiFrojd 

ziv je prajd, umro nije, dok je srba i srbije. bravo, majstori! – @nimante

Mi šetamo Belgrade Pride 2013 – @mina_hagen

Da se razumemo, #Prajd se upravo održava u Beogradu 🙂 @MarkoZvkvc

BRAVO dobri ljudi na prajdu! BRAVO! – @chain_less

A #prajd je prošvercovan. Takva nam sudbina, moramo da prokrijumčarimo demokratiju iza leđa političarima 😀 – @Miss_Cybernaut

Ozbiljno sam ponosan što sam bio na večerašnjoj šetnji. Na svoje prijatelje, saborce i devojku. Čak i neistomišljenike. #Prajd – @parun_

Because the night belongs to lovers Because the night belongs to us #prajd ❤ – @Ana_Jovanovic

Sjajna akcija. Heroji su izašli na ulice, a pederi su ostali u kućama. Bravo! – @PetarZmak

Idemo na Skupstinu! – @lukazb

Слика

Hvala vam. Vi ste već pobedili.

Photo credits @MarkoZvkvc

Zagrebe, tak’ si mi drag

26 jun

Meni je stvarno lako.

Odem ja u Zagreb prošli vikend posle 10 godina. I iznenadim se koliko se grad promenio. Jedan lep evropski (a uskoro i u Evropi) grad. Prvih 6 sati mog boravka u Zagrebu provela sam na kafi u istom kafiću, bez žurbe i presije. Uživajuci u lepom društvu i vremenu. Bila sam na konferenciji „Dobrodošla Hrvatska“, u pauzi za ručak sam otrčala na Zagreb Prajd (na kome je bilo 15 000 ljudi). Srela organizatore beogradskog Prajda koji nose majcu „Beograd voli Zagreb“.

Dve večeri za redom sam izasla, dočekala jutra, ali i dočekala rođendan jako dobre drugarice. Drugo veče smo bili u nečemu što ja ne znam kako se zove, ali znam da je napustena fabrika data na korišćenje mladima. Bilo je sjajno. Bilo puno mladih i počela sam da preispitujem svoj stav da je Zagreb dosadan.

Srela sam puno ljudi koje poznajem i jela prelepu ribu list za večeru.

Provela sam jedan savršen vikend u Zagrebu.

Meni je lako, ja imam koga da zovem gde god da odem u regionu. Meni se nikada ništa ružno nije dogodilo ni u Sarajevu, ni u Prištini, ni u Zagrebu. Ali to je zato što svaki put kad treba da idem u ova 3 grada, ja se iskreno radujem.

A radost su ljudi, prijatelji.I zbog toga što imam prijatelje svuda u regionu, ništa ne može toliko strašno da bude. A da nešto prekine ta prijateljstva, to je nemoguće.

Слика

Sa Đinđićem na Zorane

23 feb

Ovo nije još jedan optimističan tekst o tome kako, bez obzira na to što su ubili Đinđića, njegova ideja i dalje živi. To nije istina. Njegova ideja je zajedno sa njim sahranjena u aleji velikana.

Ovih dana su svima puna usta Đinđića. Vesna Pešić je otišla i korak dalje pa upoređuje Dačića i Vučića sa njim. A pokušavajući da napravi novu stranku Zoran Živković loše imitira svog predsednika. U DS-u Đinđića je ostalo samo onoliko koliko ima slika ispred Krunske. A LDP, uprkos borbi za opstanak na političkoj sceni, ipak organizuje Šetnju za Zorana, kada ga se najčešće i sete.

Sada kreće vreme zoranizacije Đinđića, sada će svi dokazivati kako su bili njegovi veliki prijatelji. Cece iz Peščanika će održati tribinu o Đinđićevoj ideji, ali neće spominjati njihovo permanentno pljuvanje Đinđića tokom njegove „autoritarne“ vladavine, kako su je same zvale.

No, svako ima pravo na drugu šansu. Pa su je tako dobili i Dačić i Nikolić i Vučić.

Dačić da konačno pobedi Albance i one u Srbiji i one na Kosovu. A i to će se završitti kao i prošli put, njegovim porazom.

Vučić da nas uči o vladavini prava i beskompromisnoj borbi protiv korupcije, koju je samo zaboravio da počne od sebe.

I Nikolić kome  ne ide više tako dobro predviđanje budućnosti kao što mu je išlo kada je predvideo Đinđićevu sudbinu.

Svi su dobili drugu šansu sem Đinđića.On je dobio samo tri smrtonosna metka.

Jebenih 10 godina.

 

Djindjic

Moja istina

20 feb

Moja istina je vrlo jednostavna. Moja istina je da sam umorana. Umorna sam od plakatiranja, delenje letaka, call centra, sastanaka, skupljanja potpisa. Umorna sam od kampanje. Umorna sam da me ljudi vredju na ulici. Umorna sam od ustajanja u 5 ujutru. Odbrojavanja dana do izbora i kraja moje agonije.

Ali moja istina tek počinje. Moj umor je potpuno nebitan za razliku od posla koji me tek čeka. Ja imam 21 godinu, ja tek treba da radim i da menjam. Moj umor je svega toga vredan. Vredan je ideje zbog koje ja radim. Nemojte od mene očekivati nepristrasnost jer sam ja poslenjih par meseci života posvetila Preokretu. Nemojte me vredjati moj umor belim listićima.

Vama je muka od izbora i predizborne kampanje? Mislite da nama nije. Mislite da nama nije više muka da vas ubedjujemo u nešto što će te shvatiti za 10 godine. Da vas ubedjujemo u nešto što je neizbežno da se uradi.

Možda vam se naša istina ne dopada, ali to je jedina istina koja postoji i zbog toga nije samo naša. Ona je zajednička i pre ili kasnije videćete je i vi.

Moja istina je vrlo jednostavna. Moja istina je da svaki dan ustajem u 5 ujutru zato što moram da radim. A radim jer je to jedini način da dam svoj doprinos promenama u drištvu. Radim jer neću da odustanem. Jer nemam pravo da kažem da ne može bolje. Svi možemo bolje od ovoga kakvi smo sada. I to jeste istina.

20130220-200437.jpg

%d bloggers like this: